Народна библиотека „Радоје Домановић“ у Лесковцу

Након ослобођења од Турака у југоисточним областима Кнежевине Србије убрзо је дошло до јављања првих званичних иницијатива за оснивање читаоница које су временом прерастале у библиотеке. Коста Ст. Павловић, начелник округа нишког, званичним актом, обавестио је 4. (16) јуна 1879. године ресорног министра просвете и црквених дела Стојана Бошковића о иницијативи грађана вароши Лесковац коју су му упутили 11. (23.) марта исте те године, а у вези са оснивањем читалишта у њиховој вароши. Већ 19. (21.) јуна исте године министар просвете и црквених дела упутио је начелнику округа нишког акт, којим је дао сагласност на предлог статута читалишта у Лесковцу чиме је оно и званично било основано.

Податаке о првим активностима Читаонице у Лесковцу из које је проистекла савремена матична Народна библиотека ,,Радоје Домановић“ у Лесковцу, броју чланова и обиму иницијалног библиотечког фонда налазимо у документу под насловом ,,Стање лесковачке читаонице уједињења у 1880. години“. Читаоница у Лесковцу, од свог оснивања, носила је име ,,Уједињење“. Током те прве године свог пуног деловања Читаоница у Лесковцу имала је укупно 76 чланова који су били подељени у две класе, и то у зависности од висине месечне чланарине која је износила један динар, односно 50 пара. Почетни фонд имао је 12 књига, али је зато располагала знатним бројем српских и иностраних новина и других гласила: Српске новине, Исток, Видело, Глас Црногорски, Порота, Застава, Обзор, Јавор, Хришћански весник, Српска зора и Словинац. Од иностраних новина и часописа у иницијалном фонду серијских публикација Читаонице у Лесковцу налазили су се бугарски Државен вјесник и немачки Политик.

За време Првог светског рата настаје и гаси се велики број читаоница и књижница у Лесковцу. Турбулентни период прекида се на годишњој скупштини Народног универзитета, одржаној 23. јуна 1935. године, када је свечано отворена Народна књижница и читаоница у Лесковцу. За време Другог светског рата Библиотека престаје са радом, а део фонда страда током бомбардовања. Априла 1945. године основана је Градска народна библиотека, која 1959. године добија име чувеног српског сатиричног приповедача Радоја Домановића.

Данас, Народна библиотека „Радоје Домановић“ у Лесковцу представља модерну институцију културе. У свом раду залаже се за вредности које могу да одговоре захтевима савременог корисника. Има 11 одељења и 5 стационираних огранака и фонд од 200. 000 књига и периодике. Заједно са стационираним огранцима представља културну институцију од великог значаја што показује својим богатим садржајним активностима, као и свакодневним радом са великим бројем корисника свих профила и занимања. Библиотека прикупља, обрађује, штити, чува, представља и даје на коришћење библиотечко-информациону грађу и изворе; учествује у изради заједничких каталога и базе података у оквиру COBISS система; води документацију и статистику о библиотечко- информационој грађи, изворима и корисницима; пружа услуге корисницима у претраживању грађе у електронској бази података; води завичајне збирке и Легат Николаја Тимченка; врши унос старе и ретке књиге у Електронски регистар културних добара Републике Србије; дигитализује завичајну грађу, израђује библиографије; спроводи културно-образовне програме и издавачку делатност.

У складу са Законом о библиотечкој делатности, Библиотека од 1991. године обавља матичне функције на подручју Јабланичког округа. У складу са тим, Библиотека, као носилац библиотечко-информационог система на подручју Јабланичког округа, дуги низ година ради на развоју и унапређењу рада, посебно, јавних библиотека и враћању у фокус ова библиотечка средишта која, упркос условима у којима делују, имају итекако значајну улогу у срединама југа Србије. Мрежу библиотека Јабланичког округа чине : матична библиотека – Народна библиотека „Радоје Домановић“ у Лесковцу, са огранцима у Брестовцу, Вучју, Предејану, Грделици и Печењевцу; пет општинских библиотека – Народна библиотека „Десанка Максимовић“ у Власотинцу, са огранком у селу Дадинцу, Општинска библиотека „Петар Петровић Његош“ у Медвеђи, Народна библиотека „Вук Караџић“ у Бојнику, Народна библиотека „Бранко Радичевић“ у Лебану, Општинска библиотека „Сестре Стојановић“ у Црној Трави; две специјалне библиотеке – Народни музеј Лесковац и Подружница Српског лекарског друштва Лесковац; 29 библиотека у основним школама и 15 библиотека у средњим школама.

У жељи да постане један од главних покретача и креатора културног амбијента у граду, својим самопрегорним радом, Библиотека је успела да постане значајан културни и информациони центар своје заједнице. Досадашњи успех изградила је захваљујући стручном усавршавању запослених и сталном осавремењавању и унапређењу процеса рада, те је тако успела да одржи корак са све бржим развојем информационо- комуникационих технологија. Данас, Народна библиотека „Радоје Домановић“ представља, не само најстарију установу културе у Лесковцу, која је 2019. године обележила изузетан јубилеј – 140 година од оснивања прве Читаонице у Лесковцу, већ и значајно градско и регионално средиште у области културе, просвете, науке и уметности.

Посетите веб презентацију библиотеке „Радоје Домановић“ у Лесковцу